Kada krenemo da posmatramo određene uspešne kompanije, najčešće se one vezuju za svoje ljude koji u njoj rade. Osovina koja povezuje uspeh jednog biznisa sa okolinom koja je njegov potencijalni saradnik jeste upravo- čovek. Moji omiljeni citati dolaze od Vorena Bafeta, međutim sada ću iskoristiti Stiv Džobsa.
Nema smisla zapošljavati pametne ljude i govoriti im šta treba da rade. Mi zapošljavamo inteligentne ljude da bi nam govorili šta treba da radimo – Stiv Džobs
Ako pronaliziramo rečenicu, doćićemo do zaključka da jedna uspešna kompanija a i njen vlasnik ne trebaju usmeravati ljude koji rade u kompaniji već dopustiti njima da usmere kompaniju tamo gde treba. Energija jednog čoveka se preliva na ostale ljude koji dolaze sa njim u interakciju.
Pauza
U današnjem poslovnom svetu, pauza dođe kao restart ili osveženje. Gde najčešće pauziramo nakon posla? Odgovor je restoran i naši prijatelji,saradnici ili porodica. Statistika kaže da je na teritoriji Balkana više od 63% uspešnih poslova sklopljeno baš u tim restoranima.
Šta nam to govori?
Da odgovornost jednog restorana jeste više nego strateški cilj i pauza. Restoran je na ovim prostorima metafora dobrog domaćina i uspešnog trgovca. Lokal sam po sebi može imati dobar rejting ali osoblje jednog restorana čini njegovu dušu. Obično kada „zagvirimo“ u jedan restoran i želimo popiti kafu, odlučimo da li će to mesto biti naše stalno odredište.
Poznajem mnogo ljudi a i ja sama sam jedna od njih koji dele restorane po prilici:
*za druženje
*za porodicu
*za poslovne sastanke
*i ostalo
Gde popiti kafu?
Zavisi od namere i razloga, zašto se sama kafa i pije.
Tako sam se našla i u novom restoranu Pancetta, u centru Novog Sada. Iskreno prvo me je privukao ambijent koji odiše nekm avangardnim manirom i estetskim ambijentom koji po enterijeru podseća na Britanski „life style“. Vizuelni efekat je jako bitan momenat, to nam opisuje više nego dobro kakav je i koja je struktura ljudi koja ga posećuje. Više nego dovoljna smernica da mi da signal da mogu imati prijatan osećaj i više nego dobar ugođaj.
Čovek koji je sastavni deo tima, pomenutog restorana je dao savršenu završnicu na moju tezu. Gospodin je više nego dobar u svom poslu, pored svog primarnog i osnovnog rada poznaje savršeno dobro restoransku ponudu. Razumeo se jako dobro u kulinarstvo i osmelio se da preporuči po njegovom mišljenju najbolji kolač. Ljudi koji dele preporuke su obično oni koji su uvereni u ono što pričaju, imaju samopouzdanje i više su nego sigurni u rad njegovih kolega. Preporuka je sa moje strane uvažena. Da li je pogodio? Jeste. Utisak koji je ostavio je više nego dovoljan da se vratimo ponovo na isto mesto i ubeležimo restoran u našu mapu.
Marko je idealan predstavnik čoveka koji radi ono što voli, pun elana i entuzijazma. Da li je ovo dovoljan primer uspeha? Da li jedan čovek nosi ceo posao? Ne. Ali grupa ljudi koja je savršeno uigrana kao tim zrači jednom neverovatnom energijom. Jedan čovek može biti primer kako se radi svoj posao. Obično je prvi korak najteži ostali su sleđenje. Zato trebamo obratiti pažnju kada sledeći put vidimo nekog našeg Marka, ti ljudi su primer uspeha jednog kolektiva.
Hvala Marku, na fotografiji iz njegove arhive.