Moderno poslovanje i veštačka inteligencija ili Gde nas to vodi savremena tehnologija? Interakcija čoveka i mašine nije bila utkana u mnoge poslove. Mnogi poslovi su još uvek na nivou dvadesetog veka i činilo se da im dobro ide… I sada ima ono ALI koje kaže da više ništa neće biti kao pre. Ne može biti isto, iako mi vešto okrećemo glavu, svakodnevica kaže drugačije.
Šta je veštačka inteligencija?
Pre nego što ispitamo kako tehnologije veštačke inteligencije utiču na poslovnu transformaciju, od suštinskog je značaja definisanje pojma. „Veštačka inteligencija“ je širok pojam koji se odnosi na bilo koji kompjuterski softver koji se bavi ljudskim aktivnostima – uključujući učenje, planiranje i rešavanje problema.
Da bismo razumeli koja vrsta veštačke inteligencije preovlađuje u poslovanju, moramo razumeti kontekste u kojima se AI koristi za transformaciju poslovanja.
Moderno poslovanje i veštačka inteligencija
Mašinsko učenje
Mašinsko učenje je jedan od najčešćih tipova veštačke inteligencije u razvoju u poslovne svrhe danas. Mašinsko učenje pomaže da se ogromna gomila podataka – koje sve više hvataju povezani uređaji i Internet stvari – stavi u kontekst koji se može predstaviti ljudima. Mašinsko učenje može brzo analizirati podatke kako pristižu, identifikujući obrasce i anomalije.
Duboko učenje
Duboko učenje je ključno za obavljanje naprednijih funkcija kao što je otkrivanje prevara. To može učiniti analizom širokog spektra faktora odjednom..
Relevantnost AI i poslovanja danas
Umesto da služi kao zamena za ljudsku inteligenciju i genijalnost, veštačka inteligencija se generalno posmatra kao pomoćno sredstvo. Iako AI trenutno teško razmišlja o zadacima koji uključuju zdrav razum/intelektualni odgovor u stvarnom svetu. Međutim, AI je vešta u obradi i analizi gomila podataka mnogo brže od ljudskog mozga. Softver za veštačku inteligenciju se zatim može vratiti sa sintetizovanim pravcima delovanja i predstaviti ih ljudskom korisniku.
Interakcija čovek-mašina
Interakcija čovek-mašina postaje veoma napredna, a danas je cilj da se mašine nateraju da interaguju kao ljudi na što više načina.
Cibersecuriti
Veštačka inteligencija obećava mnogo sa svojom sposobnošću da nauči obrasce mreža, uređaja i sistema i dekodira odstupanja koja bi mogla otkriti napade u toku. Sistemi veštačke inteligencije mogu da prepoznaju sajber napade i druge sajber pretnje praćenjem obrazaca iz unosa podataka. Kada otkrije pretnju, može da se vrati kroz vaše podatke kako bi pronašao izvor i pomogao da spreči buduću pretnju. Taj dodatni skup očiju – onaj koji je marljiv i kontinuiran kao AI – značajno će koristiti očuvanju vaše infrastrukture.
Autoreferencijalni paradoksi
E sada kada smo sve to nekako knjiški objasnili da se osvrnemo na nešto što niko ne pominje. Kurt Gedel je 1931. godine dao „Teoreme nepotpunosti“. Po mnogima ovo je bilo najveće matematičko dostignuće 20og veka. Mašina nikada neće biti u stanju da dokaže konzistentnost matematičkog sistema. Ljudsko biće je u stanju da vidi suštinu unutar sistema dok mašina jednostavno kreće da baguje i tu je njenom radu kraj.
Veštačku inteligenciju su mnogi počeli da posmatraju kao spas i rešenje. Međutim imajmo u vidu da neke stvari mašina jednostavno ne može da predvidi i ne može da pronikne u sam sistem. Autoreferencijalni paradoksi su svugde, pogotovo u modernom poslovnom svetu, mašine bez ljudi ne mogu, ljudi bez mašina su mogli … Moderno poslovanje i veštačka inteligencija idu zajedno jedino ako imamo svest o tome šta trebamo, a šta ne trebamo dopustiti mašini da „sama“ radi.