Šta Bog, kvantna mehanika i svest imaju zajedničko

Šta Bog, kvantna mehanika i svest imaju zajedničko

Šta Bog, kvantna mehanika i svest imaju zajedničko?
Da li se igramo Boga? Da li je Bog imaginaran, stvaran ili možda samo jako kreativan. Prirodni poredak nam kazuje da imamo posla sa nekim ko je mnogo više superiorniji od nas. Međutim…
Teorije koji mnogi naučnici pokušavaju da objasne olako padaju u vodu. Za mnoge ovo je lampica koja se pali i polako agnosticizam postaje jedino razumno rešenje. Ali opet… Međutim.
Mene je ponelo razmišljanje, razlog na ovo razmišljanje je usavršavanje programa Codex. Ovaj program je i prvobitno mogao da prirodni jezik prevodi u kod. Sada je preko GitHub-a moguće usavršavati Codex. Ok, možemo sada i u buduće kodirati, a da ne znamo ni jedan programski jezik. Kodiraćemo i stvarati putem našeg, maternjeg jezika. I ovo je super vest… Ali, hajde da se osvrnemo na kinematografiju i kažemo „Free Guy“ ili „Matrix“. U ovom filmu( Free Guy) je glavni glumac, običan smrtnik koji živi svoj život. I sve je idealno dok ne sazna da je on zapravo sastavni deo video igre. E tu dolazimo do kodiranja,… Možemo li kodirati i izdizajnirati svoj život? Jesmo li i mi sastavni deo video igrice? Jesmo li mi hologram? Jesmo li svi jedno? Ima li naša svest uopšte opciju za spašavanje, dugme za reset? Ne od uljeza, nego od nas samih.

Slobodna volja

Postoji u nama ljudima nešto što je izbirljivo. Mi biramo posao, ljubav, plan ishrane, koliko god mi bili izbirljivi mi moramo nešto pojesti i nekog voleti.Kao protivteža dolaze ljudi koji nisu dovoljno izbirljivi. Takvi ljudi imaju utemeljena znanja iz porodice, oni u nešto jesu ubeđeni da veruju ali zapravo ne veruju. Takvi ljudi ne preisppituju stvari, oni samo hodaju i žive linijom manjeg otpora. I dok tako hodaju oni sve rade na ovaj način, usađeno znanje ne dovode u pitanje. Jednostavno životare.
Neki ljudi mešaju agnosticizam sa apatijom. Uzmite Francis Collins, genetičara koji vodi Nacionalne zdravstvene ustanove. On je pobožni hrišćanin, koji veruje da je Isus činio čuda, umro za naše grehe i vaskrsnuo iz mrtvih. U svom bestseleru „The God of God“, Collins naziva agnosticizam „policajcem“.
Šta Bog, kvantna mehanika i svest imaju zajedničko

Zašto postojimo?

Odgovor, prema glavnim monoteističkim religijama, uključujući i našu veru, jeste da nas je stvorio svemoćan, natprirodan entitet. Ovo božanstvo nas voli, kao što ljudski otac voli svoju decu i želi da se ponašamo na određeni način. Ako smo dobri, on će nas nagraditi. Ako smo loši, kazniće nas.

Da li je iko ikada doveo u pitanje zašto Boga zovemo On?

Moja glavna zamerka ovom objašnjenju stvarnosti je problem zla. Ležeran pogled na istoriju čovečanstva i na današnji svet otkriva ogromnu patnju i nepravdu. Ako nas Bog voli i svemoćan je, zašto je život toliko strašan za toliko ljudi? Standardni odgovor na ovo pitanje je da nam je Bog dao slobodnu volju; možemo izabrati da budemo loši kao i dobri.
Fizičar Steven Veinberg, ateista, koji je umro u julu, u svojoj knjizi „Dreams of a Final Theory“ omalovažava argument slobodne volje. Napominjući da su nacisti ubili mnoge njegove rođake u Holokaustu.
S druge strane, život nije uvek pakao. Doživljavamo ljubav, prijateljstvo, avanturu i srceparajuću lepotu. Može li sve ovo zaista proizaći iz slučajnih sudara čestica?
Slučajnosti ipak ne postoje! Znači sve je unapred… Šta? Kodirano, predviđeno, dizajnirano…???

PROBLEM INFORMACIJA

Kvantna mehanika je najpreciznija, najmoćnija teorija kada govorimo o stvarnosti nauke. Problem je u tome što se fizičari i filozofi ne slažu oko toga šta to znači, odnosno šta govori o tome kako svet funkcioniše. Mnogi fizičari – većina njih- pridržava se tumačenja iz Kopenhagena, koje je dao danski fizičar Niels Bohr. Ali to je neka vrsta anti-interpretacije, koja kaže da fizičari ne bi trebalo da pokušavaju da shvate kvantnu mehaniku; trebalo bi da „umuknu i izračunaju“, kako je to jednom rekao fizičar David Mermin.
Filozof  Tim Maudlin žali zbog ove situacije. Ovaj filozof ne preispituje tumačenja kvantne mehanike na način da je pretvori u teoriju opštih informacija. Ovaj filozof ima svoje načelo- Astrobiologija. „Koncept informacije nema smisla bez svesnih bića koja šalju, primaju i deluju na osnovu informacija“.
Uvođenje svesti u fiziku podriva njenu tvrdnju o objektivnosti. Štaviše, koliko znamo, svest se javlja samo u određenim organizmima koji su kratko vreme postojali ovde na Zemlji. Pa kako se kvantna mehanika, ako je to teorija informacija, a ne materija i energija, može primeniti na ceo kosmos od Velikog praska? Teorije fizike zasnovane na informacijama izgledaju kao povratak geocentrizmu, koji je pretpostavio da se univerzum okreće oko nas.

PROBLEMI UMA

Rasprava o svesti još je fraktornija od debate o kvantnoj mehanici. Kako materija stvara um? Činilo se da je pre nekoliko decenija došlo do konsenzusa. Filozof Daniel Dennett, u svom podrugljivom naslovu „Objašnjena svest“, tvrdio je da svest jasno proističe iz nervnih procesa, poput elektrohemijskih impulsa u mozgu.

Šta Bog, kvantna mehanika i svest imaju zajedničko

Međutim pre će biti d um stvara materiju. Setimo se, um kodira na prirodnom jeziku i generiše podatak. Hmmmm… Prirodni jezik ili najstariji simboli? Nije li na ovom području ipak opstala najstarija tekovina ljudske zajednice. Imamo li mi prednosti onda u „open source“ kodingu? Jesmo li mi ti inženjeri stvarnosti?
Istraživači se čak ne mogu složiti oko toga koji oblik teorija svesti treba da ima. Treba li to biti filozofska rasprava? Čisto matematički model? Gigantski algoritam, možda zasnovan na Bajesovom računanju? Da li bi trebalo da pozajmljuje koncepte iz budizma, kao što je anata, doktrina bez jastva? Sve navedeno? Ništa od navedenog? Čini se da je konsenzus udaljeniji nego ikad. I to je dobra stvar.
Trebali bismo biti otvorenog uma prema svom umu.
I možda samo malčice naučimo da programiramo ako zatreba nekad… Ili mi već to radimo, ali svesno naučeni idemo linijom slabijeg otpora. Utemeljena znanja nekada mogu biti gora od totalnog neznanja.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *