Ambijent je uvek bio simbol jednog vremena, metafora i paradoks koji ostavlja pečat i trag. Današnji hipermaterijalizam je sa jedne strane ponudio instant rešenja i brzu odlučnost jer je činjenica da čovek današnjice juri za vremenom i kroz vreme. Ali u svakoj priči postoji nešto što daje dodatnu aromu i smisao, tako je i u današnjem vremenu provlačenje individualizma kroz stilska rešenja više nego poželjno. Enterijer prostora je naše ogledalo i naš dar da umetnost pretvorimo u nešto što živi od nas odvojeno i spojeno. Simbolika svakog prostora su detalji koji ga čine, kada na to pomislim vratim se mislima na neki kraljevski dvor ili možda Voldorf Astoriju,… i shvatim da je pečat prostora simbolika u detaljima.
Omiljeno mesto
Mi ljudi smo vizualni tipovi a u isto vreme smo jako sentimentalni, mi smo ti koji najviše volimo da provodimo slobodno vreme sa najmilijima. Nekad su prijatelji zbog posla razdvojeni, nekad zbog posla nemamo vremena a onda između svih tih obaveza odaberemo vreme za odlazak na zajedničko uživanje.. Kafa je čudesni napitak koji je uspeo mnogo više, to je zapravo fenomen vremena da kroz izgovor za kafu- mi se zapravo družimo.Uvod je idealna urvertira za opuštanje i prelazak na teme rezgovora koje se usklađuju uz zajednički ručak. Druženje sa prijateljima u nama ljudima budi emocije, želje i daje nam dozu opuštene intimnosti. Tako svaka grupa prijatelja ima svoj omiljen prostor koji im služi za okupljanje i deljenje radosti, sitnica i događaja iz života.
Kako nam se određeno mesto podvuče pod kožu?
Kažu da svakog čoveka odelo ne čini ali ga opisuje, tako i prostor restorana čini enterijer i ambijent koji nosi svoj individualizam i duh koji gospodari njime. Druga stvar su ljudi koji u njemu rade, to je duša koja nadahnjuje život ambijentu i dodaje na energičnosti mesta. Mi kao senzitivna bića to osećamo i po intuiciji prepoznajemo naše mesto koje nam daruje od svega pomalo.
G.IMI restoran, moje omiljeno mesto i zadovoljenje mojih apetita koji voli da eksperimentiše sa ukusima. To je mesto koje zapravo svojim ambijentom inspiriše kao prvo, stilski uklopljeno u više stilova daje celinu koja je autentična. Sam prostor inpsiriše i vodi u skandinavske stilove prepune osvetljenja koji opuštaju i dodaju na osećaju entuzijazma, blago senčenje zidova lokala zapravo reflektuje svetlost i budi energiju. G.IMI ima svoju dušu, stil i priču ali kada se prvi put nađete u njemu možda doživite misaono kao posetu -kraljevskom salonu ili ga možda uporedite sa Voldorf Astorijom. Nakon tog prvog utiska shvatate da je on zapravo sam za sebe, takav i jedinstven. Kulturalni fenomen ovog prostora je savršeno uklopljen stil koji koketira sa elementima koji ostavljaju prečat u prostoru i služe kao sitnice koje odvlače pažnju. Sitnice su zapravo „emotivni delovi“ samog restorana, one dišu kroz njega i sa njim u isto vreme posetiocima daruju osećaj pripadnosti i celine. Pripadnost u nečemu je zapravo osećaj koji stimuliše i vezuje nas za to mesto, to postoji samo kod onih mesta koja su povezana sa onim čime se bave i to se raspoznaje i oseća.
Pažnja koju mi volimo da pružamo najmilijima, osećaj komfora, udobnosti, posvećenosti,… zapravo mora da ima i jedan prostor jer taj prostor postoji jedino ako daruje ljudima ono što su oni spremni da daruju sami sebi. Kultura i prosvećenost je stub jednog savremenog društva koje se hrani dobrim ukusom, umetnošću i zvukom. Pažnja je taj ručak skuvan za porodicu ili prijatelje, komfor je pažljivo biran svaki komad nameštaja, posvećenost je na jednom mestu, ispunili smo srce nekim novim pričama i započeli neke nove teme sa prijateljima. Tako puni elana težimo opet ovom prostoru i vremenu da se okupimo na omiljenom mestu. Kažu da mesto koje daruje energiju jeste izvor čistog ukusa pomešanog sa akustikom duše koja u njemu svira. Da to jeste tako osetim uvek kada nakon posla odem na jednu čašu crnog vina i pustim misli da polete.
